Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Kao i prošle godine, i ove godine, građani koji pripadaju socijalno ranjivim kategorijama će moći da se prijave na Javni poziv. Objavljivanje javnog poziva očekuje se 11. decembra a podnošenje prijava od 22. Javni poziv se realizuje u okviru projekta “Čista energija i energetska efikasnost za građane”, cilj projekta je primena mera energetske efikasnosti koje doprinose smanjenju troškova za energiju, povećanju komfora u domaćinstvima i zaštiti životne sredine.Građani mogu da konkurišu za sufinansiranje zamene dotrajale stolarije, fasade, izolacije, kotlova, kao i za ugradnju solarnih kolektora i fotonaponskih panela za sopstvene potrebe.
Program subvencija sprovodi se u saradnji sa 149 gradova i opština (medju kojima je i Bačka Topola), a u zavisnosti od vrste, mera pokriva između 50 i 65 odsto investicije.
Posebna novina je da će svi socijalno ugroženi građani ove godine moći da konkurišu u svakoj lokalnoj samoupravi koja učestvuje u programu, uz mogućnost da dobiju čak do 90 odsto ukupne vrednosti investicije.
“Za lokalnu samoupravu je od izuzetne važnosti da građanima omogući pristup energetski efikasnim rešenjima, jer ona smanjuju troškove domaćinstava, povećavaju vrednost nekretnina i doprinose zaštiti životne sredine i održivijoj budućnosti.”- objasnio je predsednik opštine Adrijan Satmari
Građani će morati da prilože kompletnu dokumentaciju, koja podrazumeva: – preuzimanje i popunjavanje prijavnog obrasca sa sajta grada ili opštine, – predračun izabranog ovlašćenog izvođača sa liste lokalne samouprave, – kopiju računa za struju sa evidentiranom mesečnom potrošnjom od najmanje 80 kWh, – očitanu ličnu kartu, – kopija dokaza o vlasništvu i legalnosti objekta, – podnošenje kompletne dokumentacije u zatvorenoj koverti sa jasno naznačenom prijavom za javni konkurs.
Posebna novina je da će svi socijalno ugroženi građani ove godine moći da konkurišu u svakoj lokalnoj samoupravi koja učestvuje u programu, uz mogućnost da dobiju čak do 90 odsto ukupne vrednosti investicije.
Tokom 2023. i 2024. godine oko 22.000 domaćinstava koristilo je državne podsticaje, dok se do kraja 2027. godine, kroz projekat sa Svetskom bankom, očekuje sanacija još najmanje 50.000 domova. Interesovanje građana je u mnogim opštinama izuzetno veliko, ali sredstva su ograničena, pa prijavljivanje ne garantuje automatsko ostvarivanje prava na subvenciju. Ipak, socijalno ugrožena domaćinstva koja ispunjavaju uslove javnog poziva dobiće finansijsku podršku bez obzira na ukupna raspoloživa sredstva lokalne samouprave.
Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obezbedila je 603 miliona dinara za uređenje stanica i stajališta na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, saopštile su danas Infrastrukture železnice Srbije. Sanacija i adaptacija staničnih zgrada železničkih stanica Bačka Topola, Subotica i Novi Sad (krila “A” i “D”, koja su dilataciono odvojena), obuhvataju izradu projekta i izvođenje radova na ovim objektima prema projektu, sa ciljem dovođenja staničnih zgrada u funkcionalno propisano stanje, u smislu izvođenja konstruktivnih i građevinskih radova, kao i vraćanje završnih obrada površina u prvobitno stanje
„Infrastruktura železnice Srbije” sredstva od ukupno 603,75 miliona dinara za navedene poslove može da koristi već do kraja 2025. godine, a raspisana je javna nabavka za njihovu realizaciju
Infrastruktura železnice Srbije raspisala je danas javnu nabavku za sanaciju železničkih stanica u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici.Predmet izvođenja radova je sanacija i adaptacija krila A i D staničnih zgrada Novi Sad, Bačka Topola i Subotica.
„Infrastruktura železnice Srbije” sredstva od ukupno 603,75 miliona dinara za navedene poslove može da koristi već do kraja 2025. godine.
Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio je krivom urednicu novosti Andrijanu Nešić za krivično delo uvrede, po tužbi advokata Zdenka Tomanovića i izrekao joj je meru zabrane obavljanja posla urednika kao i novčanu kaznu od 450.000 dinara.
ADRIJANA NEŠIĆ urednik Novosti -Urednica portala “Novosti” Andrijana Nešić izjavila je da je skandalozna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je po krivičnoj tužbi advokata Zdenka Tomanovića za uvredu osuđena na kaznu od 450.000 dinara i zabranu obavljanja posla urednika u periodu od godinu dana i istakla da je tom presudom pogaženo pravo i pravda u Srbiji, i dodaje “Ja stojim iza svake reči, imam pravo da iznesem svoje mišljenje. Njih ne zanima ko šta ima da kaže… ovo je politički proces, oni bi da ućutkaju novinare i urednike. Podneo je prijavu zbog mog pisanja da je Tomanović ideolog blokadera i mozak operacije blokadera, koji su ugrožavali državu, njemu je to smetalo.”
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija najoštrije osuđuje skandaloznu presudu novinarki Andrijani Nešić, urednici portala “Novosti”.- potvrdio je, pomoćnik ministra, u gostovanju na TV PINK, Dragan Traparić
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija otvoreno apeluje i ukazuje da se ovde radi o otvorenom progonu slobodnih medija i novinara. Iz ovoga se jasno vidi da se iza čitave afere pomalja poznata forma ‘blokader te tuži, blokader ti sudi'”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
“Ministarstvo informisanja i telekomunikacija jasno i nedvosmisleno ocenjuje da je reč o političkoj presudi i otetom pravosuđu. Ovde se radi o drakonski izrečenoj kazni kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata. Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da ni tzv. sudije Tatjane Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu.
UNS i NUNS osim prećutnog saglašavanja sa ovakvom sramnom presudom, uporno odbijaju saradnju sa državnim institucijama te se ne odazivaju na pozive Ministarstva informisanja i telekomunikacija u sklopu pokrenute inicijative za ostvarivanje međunovinarskog dijaloga. Takvim postupanjem ne pokazuju kolegijalnu solidarnost, već ih samo interesuje državni novac. Oni svojim nereagovanjem na ovakvu presudu pokazuju da očito odgovaraju i polažu račune nekome izvan naše zemlje. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija otvoreno apeluje i ukazuje da se ovde radi o otvorenom progonu slobodnih medija i novinara. Iz ovoga se jasno vidi da se iza čitave afere pomalja poznata forma ‘blokader te tuži, blokader ti sudi'”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
“Moramo da radimo još više. Jasno je, Srbija mora da ide napred i u 2026, kao što je to činila i do sada. “Klipova u točkove “, uvek će biti ali na to ne treba dase osvrćemo. Blokaderi su se definitivno potrošili. Pokazuju to rezultani poslednjih lokalnih zbora. Ne treba smetnuti sa uma da su glasači najbolji reper, mišljenja naroda i najbolje istraživanje javnosti aa oni su nedvomisleni i jasni. Mnogi u tužilaštvima i medju sudijama su na strani blokadera i zato nam se dogadjaju nemile situacije, koje na žalost, nemaju veze sa pravo i pravdom”- objasnio je Traparić
Mađarska vlada planira da otvori železničku prugu Budimpešta–Beograd za saobraćaj 20. februara 2026. godine, objavio je ministar saobraćaja Janoš Lazar prema izveštaju Budapešter Cajtunga. Lazar je pred ekonomskim odborom parlamenta izveštavao o radu Ministarstva građevinarstva i saobraćaja, navodeći da ne može da otkrije detalje o kineskom kreditu za izgradnju železnice, jer se smatraju poslovnom tajnom i njihovo objavljivanje bi zahtevalo saglasnost obe strane. Dodao je da je da radovi na mađarskoj strani ubrzani, a u Srbiji je deonica Beograd–Subotica već puštena u saobraćaj.
Renoviranje mađarskog dela pruge koštaće oko 800 milijardi forinti, izvestio je ekonomski list „Vilagazdašag”, nakon što je ministar za saobraćaj Janoš Lazar objasnio da projekat podrazumeva izgradnju dvokolosečne pruge, koja će omogućiti povećanje brzine vozova na 160 kilometara na čas.
Renoviranje mađarskog dela pruge koštaće oko 800 milijardi forinti, izvestio je ekonomski list „Vilagazdašag”, nakon što je ministar za saobraćaj Janoš Lazar objasnio da projekat podrazumeva izgradnju dvokolosečne pruge, koja će omogućiti povećanje brzine vozova na 160 kilometara na čas.
Ovo je, inače, nov podatak, pošto su prvobitna očekivanja bila da će vozovi na toj relaciji dostizati brzinu od 200, a zatim 180 kilometara na sat. Ipak i brzina od 160 kilometara omogućiće da se značajno smanji vreme putovanja ovom prugom, pa će se tako od Budimpešte do Kelebije stizati za oko sat vremena brže nego do sada.
List podseća da je projekat železnice Budimpešta‒Beograd deo šire strategije za unapređenje regionalne infrastrukture i povećanje obima trgovinske razmene između Evrope i Azije. Linija će obezbediti direktnu vezu sa lukom Pirej i postati najbrži saobraćajni pravac između Dalekog istoka i zapadne Evrope preko grčkih luka.
Projekat, kako se navodi, prvenstveno finansiraju kineske banke u okviru Inicijative „Pojas i put”, zbog strateškog značaja ove pruge u razvoju globalne trgovine.
Ove godine, Medjunarodni dan osoba sa invaliditetom, obeležava se 3. decembra, pod sloganom „Podsticanje inkluzivnih društava za osobe sa invaliditetom radi unapređenja društvenog napretka“.Tim povodom, predsednik opštine Bačka Topola, AdrijanSatmari sa saradnicima, obišao je Dom za osobе sa mеntalnim smеtnjama “Oton”, Humanitarno društvo “Bеtеžda”, kao i Udružеnjе obolеlih od multiplе sklеrozе “MalaBačka.
“U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.Opština jе posvеćеna podršci socijalnoj zaštiti na višе načina, jеr nam jе prioritеt da naši građani sa invaliditеtom živе u pristojnim i mnogo boljim uslovima.Nastavićеmo da tеžimo partnеrstvu i sa institucijama i udružеnjima, i ostajеmo otvorеni da zajеdnički rеšavamo novе situacije, na terenu.””- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
“Problemi s kojima se suočavaju osobe s invaliditetom, pogađaju i njihove porodice. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju, kažu, imaju mnogo briga, a malo podrške. Zato mi u Bačkoj Topoli nastojimo da merama, olkšamo život tih lica, koliko god možemo.”- kaže Satmari i dodaje “U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.Opština jе posvеćеna podršci socijalnoj zaštiti na višе načina, jеr nam jе prioritеt da naši građani sa invaliditеtom živе u pristojnim i mnogo boljim uslovima.Nastavićеmo da tеžimo partnеrstvu i sa institucijama i udružеnjima, i ostajеmo otvorеni da zajеdnički rеšavamo novе situacije, na terenu.”
“Od danas dvojezične saobraćajne table zamenjuju dosadašnje jednojezične u opštini Senta, na lokalnim putevima. U narednim danima pridružiće se i opštine Bačka Topola i Kanjiža. Projekti se finansiraju iz pokrajinskog budžeta.
Zahvaljujući istrajnom i doslednom radu SVM -a, napravili smo novi iskorak u službenoj upotrebi jezika manjina. Postavljanje tabli sa nazivima mesta postalo je uobičajeno, kao što je i dvojezičnost na železničkoj pruzi Subotica–Beograd sada realnost.
U sledećem koraku, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, podržaćemo izradu lokalnih planova bezbednosti saobraćaja, na osnovu kojih se u bliskoj budućnosti očekuje postavljanje novih dvojezičnih tabli širom Vojvodine.”- objasnio je predsednik SVM, Balint Pastor
Od danas dvojezične saobraćajne table zamenjuju dosadašnje jednojezične u opštini Senta, na lokalnim putevima. U narednim danima pridružiće se i opštine Bačka Topola i Kanjiža. Projekti se finansiraju iz pokrajinskog budžeta.
“U sledećem koraku, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, podržaćemo izradu lokalnih planova bezbednosti saobraćaja, na osnovu kojih se u bliskoj budućnosti očekuje postavljanje novih dvojezičnih tabli širom Vojvodine. Danas smo sa predsednikom Dr. Balintom Pastorom, predsednikom Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Arpadom Fremondom, potpredsednikom pokrajinske vlade Robertom Ototom i gradonačelnicima pomenutih opština sumirali dosadašnje rezultate i zadatke koji nas očekuju. Vidljivost mađarskog jezika i svakodnevno informisanje na maternjem jeziku nisu privilegija, već pravo. Gradimo rodnu grudu u kojoj se možemo osećeti kao kod kuće.”- ojasnio je Pastor
Udruženje obolelih od multiple skleroze „Mala Bačka“ iz BAČKE TOPOLE, povodom Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom,5. decembra u 17 sati, organizuje humanitarni koncert u sali Doma kulture, a sav prihod namenjen je daljem lečenju malog sugrađanina Lava Teodorovića, koji boluje od spinalne mišićne distrofije. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se 3. decembra svake godine, a cilj mu je promovisanje razumevanja za pitanja invaliditeta, kao i mobilizacija podrške za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom.
U programu učestvuju: SKC „Vuk Karadžić“, MKC „Kodalj Zoltan“, Učenici Muzičke škole Bačka Topola, Dečiji hor Bačke Topole.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana. Cilj obeležavanja je da se i osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u upravljanju društvom u kome žive. Tim povodom 5. decembra u Domu kulture u Bačkoj Topoli, sa početkom u 17 sati , Udruženje obolelih od multipleks skleroze”MALA BAČKA” organizuje humanitarni koncert či je cilj prikupljanje pomoći za lečenje Lava Teodorovića, koji boluje od spinalne mišićne distrofije.
Na ovaj dan se podržava
Prepoznavanje i vrednovanje raznolikosti zajednice, negovanje uloge koju svi imamo, bez obzira na naše sposobnosti;Razumevanje i učenje iz iskustava ljudi koji žive sa invaliditetom;Akcija svi ljudi, organizacije, agencije i dobrotvorne organizacije ne samo da pokazuju podršku Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, već se i posvećuju misiji da će stvoriti svet koji karakterišu jednaka ljudska prava.
U programu učestvuju: SKC „Vuk Karadžić“, MKC „Kodalj Zoltan“, Učenici Muzičke škole Bačka Topola, Dečiji hor Bačke Topole.
Jedna od najlepših zimskih manifestacija u Staroj Moravici / Trka Deda Mrazeva, je porodična manifestacija koja slavi zimu, praznike, Božić, Novu godinu.Trka je namenjena za sportiste i rekreativce, za mlade i stare, za pojedince, porodice, škole i radne organizacije tj. za sve koji se raduju Deda Mrazu. Manifestacija, koja je prethodne godine privukla veliki broj učesnika, ponovo ima humanitarni karakter. Učesnici na start donose jednu ili više malih čokoladica ili veliku čokoladu. Sva prikupljena slatka pakovanja biće prosleđena mališanima iz lokalnog obdaništa, kako bi im praznici bili još lepši. to je jedna od najposećenijih i najmasovnijih manifestacija u kojoj nije potrebna ni fizička spremnost, niti je važno vreme stizanja na cilj, jer svi dobijaju medalju, a jedini uslov za učešće u trci je da takmičari imaju na sebi neki crveni detalj.
Tradicionalna Trka Deda Mrazova U STAROJ MORAVICI okupiće višestotina učesnika različitih generacija. Kao još jedan dokaz da duh praznika, kojem pripada i ova manifestacija koja utvrdjuje tradiciju, spaja i raduje.
“Sve za radost dece. Ova božićna čarolija i to”, kažu organizatori o ovoj trci.
Na cilju će sve trkače dočekati besplatan vruć čaj, kuvano vino i tradicionalni hleb sa mašću, dok će od podneva biti moguće kupiti i ručak. a novac od ove ponude takodje ide u humaniarne svrhe.
“Završimo i ovu godinu uživajući u jednoj od najljepših manifestacija koje održavaju u našem mestu”, kažu organizatori.
Opština Bačka Topola Programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja nedavno je raspisala konkurs za podsticanje malih proizvođača i poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Opštine Bačka Topola. Odobreno je 614 zahteva, a sredstva će poljoprivrednicima biti isplaćena do kraja godine. Ugovori sa oko 200 korisnika potpisani su danas u Pozorišnoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli, dok će ostali ugovore dobiti poštom, uz molbu da se dokumentacija vrati u što kraćem roku.
Predsednik opštine Adrijan Satmari je podsetio da su vrata lokalne samouprave za proizvođače uvek otvorena, kako bi se kroz partnerstvo rešavali svi gorući problemi
foto ic/tk
Kako navode u lokalnoj saoupravi, ovogodišnji konkurs obuhvatio je: sufinansiranje veterinarskih troškova za odgajivače goveda i svinja, podršku pčelarima, osiguranje useva i životinja, sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, regres za reproduktivni materijal i troškove veštačkog osemenjavanja, kao i sufinansiranje zakupa pijačnog prostora.
“UVEK SA PAŽNJOM PRATIMO ŠTA RADE NAŠI POLJOPRIVREDNICI JER JE NAŠA OPŠTINA PRETEŽNO AGRARNA.OD NJIH U MNOGOME ZAVISE PRIVREDNA KRETANJA I PRIHODI KOJI SE OSTVARUJU . SVE GOVORI DA SU ONI MEDJU VREDNIJIM RADNIM KONTIGENTOM PA OTUDA I NASTOJANJA LOKALNE SAMOUPRAVE DA IM POMOGNE, KAD GOD JE TO MOGUĆE. TAKO JE I OVE GODINE“- REKAO JE PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI.
Festival hurke i kobasice danas u Adorjanu. Događaj okuplja proizvođače tradicionalnih suhomesnatih proizvoda, ljubitelje dobre hrane i tamburaške muzike. Pored takmičenja u pravljenju hurke i kobasice, festival obuhvata i bogat kulturno-zabavni program i veliku gozbu za posetioce. Festivali prisustvovao predsednik Skupštine Vojvodin Balint Juhas.
Festival se održava od 2010. godine, a zbog njega u selo dolazi deset puta više posetilaca i gostiju nego što ima stanovnika.Pored celodnevnog kulinarskog i kulturno-zabavnog programa festival uvek pruža veliku gozbu za posetioce, jer se besplatno dele kobasice i hurke. Za okrepljenje i osveženje od jutra do večeri brinu se ugostitelji, a širok je spektar ponude i vašarkih, zanatskih, suhomesnatih i drugih proizvoda.
Nakon što se tradicionalno slamom prlje svinje, jer vatra čisti sve ostatke, kada se završe priprema i čišćenje, pristupa se sečenju i odvajanju mesa. Na štandovima su velike mašine za mlevenje i punjenje, a učesnici vešto obavljaju i ovaj deo posla.
U takmičarskom delu programa ekipama je obezbeđeno po pet kilograma mesa i iznutrica, a učesnici dolaze sa svojim začinima, receptima i umećem. Žiri proglašava najukusnije hurke i kobasice, a organizatori se uvek pobrinu za dobru zabavu.Pored celodnevnog kulinarskog i kulturno-zabavnog programa festival uvek pruža veliku gozbu za posetioce, jer se besplatno dele kobasice i hurke. Za okrepljenje i osveženje od jutra do večeri brinu se ugostitelji, a širok je spektar ponude i vašarkih, zanatskih, suhomesnatih i drugih proizvoda.
Festival hurke i kobasice u Adorjanu se održava od 2010. godine, i zbog njega u selo dolazi deset puta više posetilaca i gostiju nego što ima stanovnika. U takmičarskom delu programa ekipama je uz kotizaciju obezbeđeno po pet kilograma mesa i iznutrica, dok učesnici dolaze sa svojim začinima, receptima i umećem.
